Chinese traditional English German Russian Serbian

Dobra ideja je bitan osnov za početak preduzetničkog putovanja. Imate dobru ideju, znate kako da je sprovedete u delo, vešto upravljate vremenom I novcem, imate dobru komunikaciju sa potencijalnim klijentima?! Na pravom ste putu da postanete “sam svoj gazda”.

Floskula “Forma čuva pravo” u ovom slučaju treba biti vodilja. Zato je veoma važno da se u samom startu dobro upoznate sa administracijom I zakonima vezanim za privatni posao, jer je to najbolji način da zaštitite svoja prava I na taj način postavite stabilne temelje za svoj posao.

izbor pravne forme  budućeg posla imaće velikog uticaja na poslovni i privatni život, odnosno na ličnu imovinu. Od ovog izbora zavise mnoga kasnija pitanja koja mogu olakšati ili otežati redovno poslovanje i uvećati ili smanjiti troškove posla.

Na šta treba obratiti pažnju prilikom odluke?

  • Samostalnost privrednog društva
  • Rizik/odgovornost
  • suma osnovnog kapitala i troškovi osnivanja
  • Poreski aspekti o oporezivanju preduzeća
  • Propisano Računovodstvo
  • Troškovi osiguranja
  • Trgovinski registar
  • Obaveza revizije, knjigovodstvena revizija
  • Obaveza prikaza javno dostupnih finansijskih izveštaja

Zakonom o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 36/2011 – dr. zakon) kojim se označavaju oblici organizovanja radi sticanja dobiti, definisani su sledeći oblici privrednih društava:

  • preduzetnik – PR
  • privredno društvo
    • ortačko društvo - OD
    • komanditno društvo - KD
    • društvo sa ograničenom odgovornošću - DOO
    • akcionarsko društvo – AD
  • ogranak stranog privrednog društva
  • predstavništvo stranog privrednog društva
  • javno preduzeće
  • zadruga
  • zadružni savez
  • drugi subjekt ako je to propisano posebnim zakonom.

Preduzetnik je, prema Zakonu o privrednim društvima, definisan kao poslovno sposobno fizičko lice koje je registrovano u registru privrednih subjekata I kao takvo obavlja privrednu delatnost u cilju ostvarivanja dobiti. Takođe, preduzetnik je I fizičko lice upisano u poseban registar I koje obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima.

Dva osnovna modela oporezivanja preduzetnika su:

  • Paušalno oporezivanje - podrazumeva da ste se registrovali kao preduzetnik i da ste Poreskoj upravi podneli zahtev da vam oni propišu iznos poreza i doprinosa koji ćete plaćati svakog meseca tokom poslovne godine, bez obzira na to da li zarađujete i koliko, kao i da vam je ovaj zahtev odobren. Ovaj vid oporezivanja rezervisan je isključivo za preduzetnike. Privredna društva ne mogu biti paušalno oporezovana.

Prednosti ovog modela oporezivanja su u tome da nemate obavezu vođenja knjigovodstva I mogućnost neograničenog podizanja novca sa tekućeg računa bez prilaganja računa ili plaćanja nekog dodatnog poreza.

Nedostaci paušalnog vida oporezivanja je što se ovaj način oporezivanja ne može odobriti svim preduzetnicima, nemaju mogućnost planiranja iznosa dažbina budući da one postaju poznate nakon uručenja rešenja što može biti I nakon nekoliko meseci.

  • Samooporezivanje, koje podrazumeva dve podopcije:
    • Opredeljivanje za isplatu lične zarade preduzetnika- podrazumeva da na sve što zaradite plaćate i porez na prihod (10%) i socijalne doprinose po vrlo visokim stopama (zbirno 37,8%). Zbog toga je ovaj model oporezivanja najmanje atraktivan, ali je zato fleksibilan jer uslovno prati zaradu preduzetnika, pa tako sa boljim poslovanjem plaćate I više poreza.
    • Opredeljenje da se lična zarada ne isplaćuje - ovaj model podrazumeva vođenje knjigovodstva i utvrđivanje stvarnih prihoda, a različito oporezuje ličnu zaradu preduzetnika I neto prihod od samostalne delatnosti (dobit poslovanja). Neto prihod, u ovom slučaju, na kraju godine biće oporezovan porezom na prihod po stopi od 10%.

Privredna društva ( OD, KD, DOO, AD) su pravna lica koja obavljaju delatnost u cilju sticanja dobiti I koja status pravnog lica dobijaju registracijom u Agenciji za privredne registre (skraćeno APR).

Društvo s ograničenom odgovornošću, ili skraćeno DOO, je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom u cilju ostvarivanja dobiti. Ovo je najčešći model poslovanja privrednih društava.

Za razliku od preduzetnika koji za svoje obaveze odgovara imovinom firme ali I svom svojom imovinom, društvo s ograničenom odgovornošću, bilo jednočlano ili višečlano, odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom koja je odvojena od imovine članova. Član, odnosno članovi d.o.o., bili oni pravna ili fizička lica, odgovaraju za obaveze Društva  do visine upisanog uloga.

Ortačko društvo, skraćeno OD, je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom u cilju ostvarivanja dobiti. Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Po načinu osnivanja, organizovanja, odlučivanja, veoma je slično društvu sa ograničenom odgovornošću, sa ključnom razlikom što su ortaci ortačkog društva odgovorni solidarno za sve obaveze ortačkog društva celokupnom svojom imovinom.

Komanditno društvo, skraćeno KD,  je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom u cilju ostvarivanja dobiti, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom.

Akcionarsko društvo, skraćeno AD, jeste privredno društvo osnovano od strane jednog ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti u cilju ostvarivanja dobiti, pod zajedničkim poslovnim imenom. Osnovni kapital akcionarskog društva utvrđen i podeljen na akcije koje se u tu svrhu izdaju. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog društva odgovaraju za obaveze društva do iznosa ugovorenog, a neuplaćenog uloga u imovinu društva, što praktično znači da kada unesu ceo ulog koji su ugovorili u osnivačkom aktu svaka dalja odgovornost akcionara prestaje. Akcionarska društva se dalje dele na: otvoreno akcionarsko društvo i zatvoreno akcionarsko društvo .

izbor pravne forme i modela oporezivanja za posledicu nema samo način na koji obračunavamo porez i visinu dažbina. Posledice su brojne i ozbiljne, a osim opštih načela koja smo vrlo uopšteno izneli u tekstu, treba uzeti u obzir i druge detalje i specifičnosti, koji u pojedinačnim slučajevima mogu biti i presudni.

Pročitajte u našem blogu

Blog