Chinese traditional English German Russian Serbian

Svetska ekonomska kriza koja je pogodila ceo svet, u velikoj meri odrazila se I na privredu Srbije. Gotovo je nezamislivo finansiranje preduzeća iz sopstvenih izvora. Zbog toga se velika pažnja posvećuje kreditima, kao posebnom izvoru finansiranja preduzeća. Krediti su značajan faktor za poslovanje I servisiranje redovnih obaveza preduzeća. Često služe za povećanje likvidnosti preduzeća, izmirenje obaveza u predviđenom roku, ali sve češće su krediti jedini izlaz za nastavak poslovanja preduzeća.

Kredit je jedan od ključnih bankarskih poslova u savremenom poslovanju. Privreda današnjice je u osnovi kreditna privreda.

Kredit se definiše kao dužničko poverilački odnos zasnovan na ustupanju novčanih sredstava (od strane kreditora) dužniku (korisniku novčanih sredstava), uz jasno definisane uslove (period otplate, kamatna stopa, način otplate I obezbeđivanja kredita, itd).

Kredit je novac koji banka pozajmljuje korisniku kredita uz ugovornu obavezu da će ga korisnik vratiti sa kamatom kao naknadom za uslugu ustupanja novca. Svaki kredit mora imati jasno definisane elemente koji određuju cenu kredita, I tek nakon usaglašavanja svih elemenata potpisuje se ugovor koji zadovoljava potrebe obe ugovorne strane.

Osnovni elementi kredita koji se moraju usaglasiti pre potpisivanja ugovora su:

  • Iznos kredita i valuta u kojoj će biti indeksiran
  • Period otplate kredita
  • Kamatna stopa
  • Pokriće, tj. Sredstva za obezbeđenje kredita
  • Zaštitne klauzule, I dr.

Prema periodu otplate kredita, razlikuju se kratkoročni krediti sa periodom otplate do dve godine, srednjeročni sa otplatom u periodu od dve do sedam godina  I dugoročne sa periodom otplate dužim od deset godina.

Preduzeća za finansiranje tekućeg poslovanja I obezbeđenje obrtnih sredstava najčešće koriste kratkoročne kredite. Dugoročni krediti se koriste za finansiranje fiksnih aktiva I trajnog obrtnog kapitala, dok se srednjeročni krediti  koriste za finansiranje poslovanja preduzeća.

Stepen kreditnog rizika najveći je kod dugoročnih kredita zbog same dužine perioda otplate kredita u toku kog se mogu promeniti osnovni uslovi po kojima je kredit odobren, kao što je kreditna sposobnost preduzeća. Zbog toga je kod dugoročnih kredita kamatna stopa viša što je opravdano sa stanovišta kreditnog rizika.

Banke su u svom poslovanju izložene kreditnom riziku koji je uslovljen kreditnom sposobnošću dužnika, njegovom urednošću otplate kredita, ali I kvalitetom instrumenata obezbeđivanja potraživanja banke. Zbog opasnosti od negativnih efekata na finansijski rezultat I kapital banke usled neizvršenja obaveze dužnika prema njoj, banka mora da formira dovoljne rezerve za potencijalne gubitke ukoliko dužnici ne izmiruju svoje obaveze u utvrđenom roku.

Period otplate veroma je važno realno odrediti u odnosu na potencijalne mogućnosti  povraćaja kreditnog iznosa I kamate. Ovo je u interesu obe ugovorne strane. Ukoliko se odredi kraći rok otplate nego što bi trebalo u odnosu na realno stanje, doći će do finansijskog naprezanja preduzeća što utiče na efikasnost I efektivnost proizvodnog procesa I poslovanja preduzeća uopšte.

Visina kamatne stope, njena nominalna vrednost, predstavlja vrednost formiranu na finansijskom tržištu I predstavlja se kroz realnu kamatnu stopu I stopu inflacije. Turbulentnost okruženja utiče na stopu inflacije, što pak utiče na povećanje kamatnog rizika usled promena kamatnih stopa, a sve rezultira time da se banke odlučuju za kreditiranje sa varijabilnom kamatnom stopom ( u odnosu na kredite sa fiksnom kamatnom stopom) mnogo češće I naročito za dugoročne kredite, a upravo iz razloga nestabilnosti, neizvesnosti na finansijkom tržištu.  Fiksna kamatna stopa se najčešće primenjuje kod kratkoročnih kredita.

Prilikom odobravanja kredita korisniku, banke uzimaju sve vrste sredstava za obezbeđenje, a koje banci omogućava naplatu potraživanja u slučaju neizvršenja ugovorne obaveze po osnovu kredita. Koje će zaštitne klauzule biti uvrštene u ugovor o kreditu u najvećoj meri zavisi od finansijskog položaja preduzeća I kvaliteta upravljanja istim od strane menadžmenta.

Zaštitne klauzule koje se najčešće koriste obavezuju preduzeće da za vreme korišćenja kredita banci podnosi finansijske izveštaje o poslovanju, da održava sopstveni obrtni kapital iznad određenog minimuma, da bez odobrenja banke ne može vršiti vlasničke ili bilansne promene, da bez odobrenja banke ne može ulaziti u nova kreditna zaduženja, da neće kupovati vrednosne hartije, da neće kupovati druga preduzeća ili se spajati sa drugim preduzećem bez odobrenja banke.

Postupak odobravanja kredita sastoji se od sledećih koraka:

  • Podnošenje zahteva za kredit
  • Razmatranje I obrada kreditnog zahteva od strane banke
  • Rešenje banke o zahtevu za kredit
  • Zaključivanje kreditnog ugovora
  • Korišćenje kredita, vraćanje kredita, monitoring kredita.

Da bi kredit bio odobren, neophodno je postojanje niza zahtevanih opštih zakonom predviđenih uslova  I posebnih uslova.  Jedan od najbitnijih uslova za odobrenje kredita je kreditna sposobnost klijenta. Kreditna sposobnost predstavlja sposobnost uspešnog sprovođenja poslovne aktivnosti zbog koje se podnosi zahtev za kreditiranje, kao I sposobnost da uspešno vrati novčani iznos kredita uvećan za odgovarajuću kamatu. Ispitivanjem kreditne sposobnosti preduzeća utvrđuje se stepen kreditnog rizika. Kreditni rizik daje odgovor na pitanje da li je određeno preduzeće u mogućnosti da vrati kreditni iznos sa odgovarajućom kamatom u predviđenom roku.  U suprotnom, ukoliko se ne uplati odgovarajući iznos banka trpi gubitak koji mora biti pokriven iz izdvojenih rezervi što negativno utiče na samo poslovanje banke.

Nakon odobravanja kredita, banka se bavi tehničkim pitanjima oko naplate dospelih rata I kamate I vrši praćenje (monitoring) svih kredita u opticaju. Na osnovu ovoga sagledava se kvalitet celokupnog portfolia preduzeća.

Ukoliko dođe do obustavljanja ili neblagovremenog izmirenja  utvrđenog kreditnog iznosa, banka utvrđuje razloge zbog kojih je došlo do kašnjenja. Ukoliko se proceni da su razlozi opravdani, banka može da ugovori novi rok za otplatu kredita. Međutim, ukoliko se proceni da su razlozi neopravdani banka može da naplati iznos na osnovu sredstva obezbeđenja ili putem izvršnog sudskog postupka.

Prestanak ugovora nastaje ispunjenjem obaveza – vraćanjem kreditnog iznosa uvećanog za iznos kamate, ili raskidom ugovora.

Najveća prednost redovnog plaćanja kreditnog iznosa prema ugovorenom toku otplate I poštovanje ugovornih klauzula, preduzeće čini solventnim klijentom sa čistim kreditnim biroom što omogućava nove kreditne pozajmice sa boljim ugovornim uslovima.

Pročitajte u našem blogu

Blog