transferne cene ili kontrolisane transakcije – to su cene u komercijalnim I finansijskim odnosima između povezanih lica, kao i davanje međusobnih pozajmica i kredita. Kako se ovde radi o prometu između povezanih lica, postoji mogućnost  za manipulisanje u cilju izbegavanja plaćanja poreza. Da bi se ovakve malverzacije izbegle, postoji zakonska obaveza privrednih društava I preduzetnika koji posluju sa povezanim licima o dostavljanju studija o transfernim cenama.

U cilju zaštite odliva kapitala sve države kontrolišu transakcije transfernih cena. Naša država ovaj vid kontrolisanja u poslovanju primenjuje od 2013. godine. Kod utvrđivanja cene transakcija između povezanih lica primenjuju se  Zakon o porezu na dobit pravnih lica I Pravilnik o transfernim cenama I metodama po principu “van dohvata ruke”. Transakcije sa povezanim licima posebno se iskazuju u Poreskom bilansu.

Lice povezano sa obveznikom je ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili uticaja na poslovne odluke, kao I posedovanje najmanje 25% udela, akcija ili glasova u organima upravljanja. Povezanim licima smatraju se i bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga.

Zakonom su kao povezana lica obuhvaćeni odnosi povezanosti preko:

• Kapitala- vlasništvo sa posedovanjem preko 25% vlasništva
• Upravljačke (rukovodeće) funkcije – ista fizička ili pravna lica učestvuju u upravljanju I kontroli ili kapitalu
• Rodbinskih odnosa- kada je jedno pravno ili fizičko lice osnivač ili suosnivač preduzeća koja međusobno posluju, tj kada vlasnici ili rukovodioci firmi posluju sa familijom
• Poslovnih odnosa sa firmom/firmama koje imaju sedište na teritoriji posebne jurisdikcije (“poreskiraj”).

Neretko se dešava da multinacionalne kompanije osnivaju ćerke firme ili ogranke u zemljama sa nižom poreskom stopom nego u matičnoj državi, potom prebacuju dobit iz jedne zemlje u drugu radi plaćanja manjeg poreza.  Sve češća pojava je I da firme jedna drugoj pozajmljuju novac preuzimajući posao banaka, posebno kada se radi o povezanim licima.

Provera poslovanja, da li su povezana lica radila po „kontrolisanim – transfernim cenama“ ili po cenama van dohvata ruke, ima za cilj proveru ispravnosti obračunatog i plaćenog poreza, odnosno u slučaju pozajmica osoba koja radi studiju o transfernim cenama ima zadatak da proveri da li se radi o iscpljivanju firme koja je primila pozajmicu sa visokom kamatnom stopom ili se radi o tržišnim kamatnim stopama.

Ukoliko firme svojim povezanim licima daju pozajmice bez kamate, država se tome ne protivi, ali se ni ne odriče svog prihoda od naplaćene, tj u ovom slučaju nenaplaćene kamate. Davalac pozajmice bez kamate u obavezi je da iskaže kolika bi bila kamata da je naplaćena I na tu sumu plati porez.  Isti slučaj je I ukoliko između rashoda i prihoda iz odnosa sa povezanim licima po transfernim cenama i cenama utvrđenim u skladu sa principom „van dohvata ruke“ postoji razlika na štetu budžeta, za tu razliku se u poreskom bilansu, uvećava oporeziva dobit.

Studije o transfernim cenama rade se prema:

• Smernicama OECD-a za primenu pravila o transfernim cenama
• Pravilniku o transfernim cenama
• Zakonu o porezu na dobit pravnih lica u Srbiji
• Pravilniku o kamatnim stopama
• Pravilniku o poreskom bilansu.

Kompletan izveštaj o transfernim cenama se podnosi za transakcije čija je ukupna vrednost u poreskom periodu veća od 8.000.000 din. u odnosu sa pojedinačnim povezanim licem, kao i za sve zajmove i kredite i potencijalno nosi u sebi korekciju poreske osnovice. Kompletan izveštaj predstavlja detaljnu i obimnu studiju/elaborat koja mora da sadrži:

• Analizu grupe povezanih pravnih lica kojoj pripada obveznik
• Analizu delatnosti
• Funkcionalnu analizu
• Izbor metoda za proveru usklađenosti transfernih cena sa cenama utvrđenim po principu “van dohvata ruke”
• Analizu putem baze podataja softverskog paketa specijalizovanog za transferne cene
• Obrazloženje prometa transfernih cena u postupku poreske kontrole
• Zaključak I utvrđivanje iznosa korekcije transfernih cena
• Izvod iz obrasca PB-1 ili PB-2 (koji se odnosi na transferne cene) u zavisnosti od oblika organizovanja

Za proveru usklađenosti transfernih cena dozvoljena je primena pet metoda:

• metoda uporedive cene na tržištu
• metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu
• metoda preprodajne cene
• metoda transakcione neto marže
• metoda podele dobiti.

Transakcije koje ne podležu proveri po principu transfernih cena su sledeće:

• Kada osnivač iz inostranstva uplati pozajmicu firmi iz Srbije po šifri uplate osnivača koja ne povećava osnivači ulog
• Kada matična inostrana firma uplati sredstva svom ogranku u Srbiji prenosom novca sa računa na račun
• Kada fizičko lice- osnivač koji je rezident Srbije uplati beskamatnu pozajmicu svojoj firmi. Primalac beskamatne pozajmice nema obavezu obračuna I iskazivanja osnovice za obračun poreza po transfernim cenama.

U slučaju kada je transakcija između povezanih lica manja od 8.000.000 dinara bez PDV-a, po Pravilniku o transfernim cenama preduzeća I preduzetnici mogu predati izveštaj u skraćenom obliku. Skraćeni oblik izveštaja je bez detaljne analize I propisane metodologije. Zajmovi I krediti su oblik transakcija koji ne podleže ovom izuzetku, pa za njih nije moguće dostaviti izveštaj u skraćenom obliku.

Rok za dostavljanje izveštaja o transfernim cenama Poreskoj upravi je 180 dana od isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. U slučaju statusnih promena, likvidacije ili stečaja poreskog obveznika izveštaj o transfernim cenama podnosi se u roku od 15 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja. U slučaju da obveznik ne priloži analizu transfernih cena, propisane su značajne novčane kazne I zatezna kamata na porez na dobit.