Chinese traditional English German Russian Serbian

Efikasno upravljanje i racionalno poslovno odlučivanje u preduzeću teško je ostvariti bez planiranja.

Finansijsko planiranje je najsloženija oblast poslovnog planiranja. Finansijski plan obuhvata aktivnosti svih funkcija u preduzeću, kao i planiranje ukupne poslovne aktivnosti. Ono predstavlja konkretizaciju finansijske politike preduzeća kroz finansijske planove izraženo za određeni vremenski period u finansijskim pokazateljima. Ti planovi se odnose na nabavku, proizvodnju prodaju i razvoj.

Planiranje omogućava da se preduzeće usmeri na one oblasti poslovanja gde je moguće ostvariti najpovoljnije rezultate poslovanja.

Finansijsko planiranje je moguće podeliti u 2 etape i to:

  • planiranje izvora finansijskih resursa i njihovih tokova i
  • sopstveno finansijsko planiranje.

Prema periodu za koji se vrši planiranje, razlikuju se:

  • dugoročno, to je planiranje koje se odnosi na period preko 5 god.
  • srednjoročno do 5. god i
  • kratkoročno planiranje za period do godinu dana.

 

     Suštinu finansijskog planiranja čine određeni elementi:

  • svesna – planska delatnost u domenu finansija u skladu sa ciljevima preduzeća;
  • prognoza primanja i izdavanja koja proističu iz poslovne aktivnosti preduzeća;
  • sagledavanje različitih alternativa u vezi sa optimalnom upotrebom i nabavkom sredstava plaćanja.

     Finansijsko planiranje treba posmatrati u kontekstu ukupne planske funkcije preduzeća.

     Značajni elementi za planiranje tokova gotovine, odnosno značajni elementi za pravljenje finansijskog plana su:

  1. Plan bilansa uspeha - njime se planira finansijski rezultat koji

nastaje kao razlika između prihoda i rashoda, tj. očekivana

rentabilnost.

  1. Plan bilansa stanja - kojim se planira obim i struktura sredstava i

izvora sredstava, potrebnih za ostvarenje finansijskog rezultata.

  1. Plan novčanih tokova - njime se planira održavanje likvidnosti u

planskom periodu, odnosno svi prilivi i odlivi sredstava, kao i

mogućnost finansiranja likvidnosti u toku planskog perioda.

  1. Plan dugoročnih ulaganja - on predviđa obim, strukturu i vreme

trajanja ulaganja, kao i strukturu finansiranja dugoročnih ulaganja.

tabela1

     Na osnovu ovih planova pravi se plan novčanih tokova, odnosno plan primanja i izdavanja.

     Da bi finansijski plan bio valjan, mora se držati sledećih principa:

  • Princip sistematičnosti
  • Princip jasnosti          
  • Princip potpunosti
  • Princip elastičnosti
  • Princip vremenske tačnosti
  • Princip tačnosti iznosa

Preko finansijskog plana predviđaju se zadaci i ciljevi koje treba preduzeće da ostvari.

Ispunjavanjem finansijskog plana ostvaruju se značajni ciljevi preduzeća:

  • Obezbeđuju se potrebna finansijska sredstva za poslovanje;
  • Omogućava se racionalno korišćenje sredstava;
  • Osigurava se konstantna likvidnost i solventnost preduzeća;
  • Vrši se pravilna raspodela dobiti preduzeća.

Budžetiranje (proces izrade budžeta) je proces u kome se strategijski planovi prevode u merljive veličine i sadrži tačnu definiciju formalnih i budžetskih ciljeva.

Ključni koraci za profitabilno poslovanje korišćenjem dosad pomenutih procesa finansijskog planiranja I budžetiranja obuhvataju:

  1. Kreiranje strateškog, taktičkog i operativnog plana poslovanja koji je zadatak uspešna realizacija poslovnih ciljeva;
  2. Utvrđivanje godišnjeg budžeta – veoma pomaže u koordinaciji I sprovođenju plana predstavljajući vrednosni izraz planiranih aktivnosti menadžmenta za određeno vremensko razdoblje.
  3. Mesečno kontrolisanje budžeta je upoređivanje planiranih i ostvarenih rezultata u poslovnom procesu. Ovo kontrolisanje budžeta preduzima se kako bi se po potrebi izvršile korekcije u finansijskim aktivnostima preduzeća.
  4. Preduzimanje potrebnih korektivnih mera
  5. Proaktivno upravljanje finansijskim i operativnim rizicima poslovanja – to je preuzimanje odgovornosti za poslovne aktivnosti u skladu sa planiranim poslovnim ciljevima. Proaktivno upravljanje finansijskim i operativnim rizicima poslovanja omogućava kvalitetno predviđanje okolnosti koje bi se mogle dogoditi tokom realizacije plana (budžeta), te planiranje aktivnosti za slučaj da se iste zaista i dogode.
  6. Pravovremeno investiranje u razvoj poslovanja - započinje sa investiranjem u istraživanje tržišta.
  7. Kontinuirano ulaganje u modernizaciju i automatizaciju (finansijskog) poslovanja – ulaganje u IT alate, baze podataka, stručne kadrove sa visokim stepenom znanja I iskustva koji mogu upravljati velikom količinom prikupljenih podataka.
  8. Kvalitet kao prioritet u poslovnom planiranju i budžetiranju

Preduzeće se ne može smatrati izuzetnim ako stvara proizvode ili usluge neodgovarajućeg kvaliteta. Sam kvalitet zaposlenih nije preduslov za uspeh preduzeća. Isto tako, proizvod ili usluga koji su se smatrali izvrsnima to sutra možda neće biti ako se preduzeće ne prilagođava očekivanjima kupaca. Za održavanje uspešnosti, neophodno je konstantno težiti ka boljem, dok uspeh  treba sagledavati kao proces integriranog, interaktivnog i neprekidnog unapređenja poslovanja ( planiranja i budžetiranja).

Razvoj poslovanja zasnovan na planskom pristupu i budžetiranju treba biti primarni način upravljanja poslovanjem, u 21. veku, u svim poslovnim organizacijama i to bez obzira na njihovu veličinu. Mikro i mali privredni subjekti za nedostajuće stručne kadrove u vlastitom timu mogu koristiti usluge spoljnih saradnika –  konsultanata iz oblasti finansija i marketinga (MicroFinaceCunsulting).

Pročitajte u našem blogu

Blog