Chinese traditional English German Russian Serbian

Mala i srednja preduzeća (MSP) zauzimaju značajno mesto u privredi Srbije. Finansijski položaj ove grupe preduzeća se kontinuirano poboljšava u prethodne tri godine čime rastu i zahtevi za finansiranjem. Trenutno, eksterno finansiranje u Srbiji je koncentrisano na bankarski sektor, sa identifikovanim nedostatkom alternativnih izvora finansiranja  koji bi uključio mikrokreditne institucije, konvertibilne kreditne aranžmane, finansiranje kroz dužničke instrumente i vlasničko finansiranje, prilagođene za različite faze zrelosti i poslovnog razvoja kompanija.

Banke u Srbiji čine preko 90% ukupno dostupnih izvora finansiranja MSP, sa vrlo malim učešćem drugih finansijskih institucija. U periodu od 2011. do 2016. godine domaći bankarski sektor beleži pad obima finansiranja pravnih lica. MSP se naročito susreću sa problemom dobijanja investicionih kredita. Najčešći razlozi odbijanja kreditiranja su: nedovoljan finansijski kapacitet (neadekvatan novčani tok, nedovoljna kapitalizovanost preduzeća tj. nizak udeo sopstvenih sredstava, visoka konkurencija koja utiče na pad profitnih marži, visok rizik refinansiranja), nedostatak adekvatnog kolaterala, rizik vlasnika i menadžmenta (tj. Nedostatak adekvatnog sistema korporativnog upravljanja), nedostatak kvalitetnih poslovnih planova, nedostatak kreditne istorije.

Vlada RS pruža finansijsku i nefinansijsku podršku MSP direktno preko pojedinih ministarstava I indirektno preko institucija koje je osnovala sa ciljem ekonomskog razvoja, kao što su Fond za razvoj, Fond za inovacionu delatnost, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza i Razvojna agencija Srbije. Obim finansiranja pravnih lica (bez preduzetnika), od strane državnih fondova I agencija je 19 puta manji od obima finansiranja od strane bankarskog sektora.

Dominantni izvori finansiranja su iz Fondova EU. Institucije Evropske unije koje sprovode programe podrške namenjene MSP u Srbiji su Horizont 2020 (podnosi se direktna aplikacija za grantove i nabavku imovine), Cosme (realizuje se preko banaka partnera ili investicionih fondova, a obuhvata kreditna sredstva, garancije i dokapitalizacije) i IPARD (u formi bespovratnih sredstava i sprovodi ga Uprava za agrarna plaćanja). MSP imaju najveće interesovanje za IPARD grantove čiji je ukupan budžet oko 230 miliona evra.

Inicijativa za razvoj i inovacije za zapadni Balkan (WB EDIF) ima za cilj povećanje dostupnosti finansijskih sredstava za MSP sa sedištem na zapadnom Balkanu. Ukupna raspoloživa sredstva iznose 300 miliona evra I dostupna su u formi garancijske šeme i dva investiciona fonda (ENIF i ENEF).

Ukoliko razmišljate o uzimanju kredita, uvek morate imati u vidu za koju namenu su vam sredstva neophodna, i to je prvi korak u selekciji kredita po vašoj meri.

Za finansiranje tekuće likvidnosti na raspolaganju su vam keš krediti, kao I kratkoročni krediti za održavanje tekuće likvidnosti, ako je neophodno da konsolidujete dugovanja za to služe krediti za refinansiranje, ako kupujete robu na raspolaganju vam je više vrsta kredita. Sledeći bitan korak je pregled banaka koje nude vrstu kredita koji vam odgovara, prikupljanje svih uslova kreditnih aranžmana, nakon čega poređenjem uslova svih banaka donosite odluku o kreditu.

Ukoliko vam je neophodna gotovina izbor pada na keš kredit. Prilikom odobrenja ovog kredita banka ne proverava namenu u koju će biti utrošena sredstva. U skladu sa tim i maksimalni iznos kredita koje banke izdaju su manji za ovu vrstu kredita, jer se pretpostavlja da je klijentu novac potreban za finansiranje tekuće likvidnosti ili rešavanje nekih sitnih potreba. Ukoliko se opredelite za keš kredit, jako je važno da postoji disciplina i racionalnost u trošenju sredstava. Keš kredit je dobra opcija kada unapred imate plan kako da uposlite novac koji uzimate od banke, a želite da izbegnete dodatnu dokumentaciju ili troškove u vezi odobrenja kredita. Na primer, kod namenskih kredita neophodno je da priložite dokumentaciju koja opravdava namenu korišćenja sredstava – profakture, ukoliko kupujete robu; potvrda o ostatku duga ukoliko refinansirate kredit itd.

Odabir između kratkoročnog ili dugoročnog kredita je delom individualna stvar i ova odluka najviše zavisi od toga koliku ratu vaš budžet može da izdrži. Dužina otplate kredita uslovljena je I vrstom kredita kao I politikom banke. Kratkoročni kredit se obično uzima kada su u pitanju manje sume kredita jer što je kraći rok, rata je veća. Dobra strana kratkoročnog kredita jeste što će klijent platiti manji iznos ukupne kamate. Dugoročni kredit se obično uzima za veće sume novca, jer većim periodom otplate smanjujete mesečnu ratu. Naravno, ovo je i skuplja varijanta jer banka obračunava kamatu na duži obračunski period, pa je i veći iznos ukupne kamate koju će klijent vratiti.

Dobro pripremljeni finansijski izveštaji zajedno sa prezentacijom kompanije tražiocu kredita mogu omogućiti bolje uslove kreditiranje kao i veće sume odobrenih sredstava u čemu se i ogleda svrha angažovanja finansijskih savetnika (Micro Finance Consulting).

Pre nego što se odlučite da li ćete se zadužiti kod banke, potrebno je da procenite isplativost dugoročne investicije, uporedite visinu izdataka s rezultatima koje investicija treba da donese, te da li ćete biti u mogućnosti da u toku ugovornog odnosa s bankom uredno izmirujete obaveze po kreditu. Vodite računa o tome da gradite urednu kreditnu istoriju, što se obezbeđuje redovnim izmirivanjem obaveza, a u skladu sa ugovorenom dinamikom, kako kasnije ne biste imali problema kod novog zaduživanja uz povoljnije uslove.

Utvrdite kakva su sredstva obezbeđenja (hipoteka, zalog, menica i sl.) potrebna za odobravanje kredita i koliki su troškovi za pribavljanje neophodne dokumentacije koju banka traži, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanje izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanje različitih uverenja i potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i dr.

Ne zaboravite da u slučaju neispunjavanja obaveza prema državi ili poslovnoj banci preduzetnik sopstvenom imovinom garantuje za obaveze koje je preuzeo.

Pročitajte u našem blogu

Blog